STVARANJE MULTIVALUTNOGSISTEMA U SVETU

Abstract

Na osnovu kojih kriterijuma određivati vrednost ili cenu neke robe, usluge, rada, pa i vrednost same valute neke zemlje kojom se sve navedeno plaća, je pitanje svih pitanja koje se neprekidno postavlja od uvođenja robno-novčane razmene do danas? Krajem XIX i početkom XX veka (od 1870. do 1913.godine) zlato i srebro, služili su kao međunarodni standardi određivanja vrednosti valuta svih država. Taj standard se, međutim, nije dugo zadržao jer je izazivao negativne efekte, pre svega, zbog povećanja nezaposlenosti radnika ali i zbog početka Prvog svetskog rata, pa je napušten. Od završetka Drugog svetskog rata, tačnije od osnivanja bretonvudskih institucija: Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, navikli smo da je američki dolar najvažnija svetska valuta, pa je sve do početka osme decenije XX veka, činila oko dve trećine svetskih deviznih rezervi, a i danas taj procenat premašuje polovinu deviznih rzervi u celom svetu. Sve statistike u svetu, od BDP zemalja, iskazivanje per capita u pojedinim državama, iskazivanje vrednosti izvoza i uvoza, zaduženosti država, iskazivanje cena berzanskih proizvoda (nafte, gasa, zlata i drugih plemenitih metala) i svih ostalih ekonomskih pokazatlja u celom svetu se iskazuju u jednoj jedinoj valuti – u američkim dolarima. Kada je avgusta 1971.godine Nemačka zatražila od SAD da im isporuče dugovani iznos u zlatu, ispostavilo se da te količine zlata nema, pa je Amerika, preko noći, ukinula zlatno- devizni standard koji je ustanovljen prilikom osnivanja bretonvudskih institucija. Plaćanje Nemačkoj je izvršeno u američkim dolarima, a dolar nije više imao zlatno pokriće. Uskoro je izmenjen Statut Međunarodnog monetarnog fonda, pa je američki dolar zamenjen tzv. „papirnim zlatom“, oličen u korpi valuta nazvanom specijalnim pravima vučenja (SDR). Sedamdesetih godina XX veka, u cilju izbegavanja veće upotrebe američke valute, razvijene države u Evropi i izvan nje, su u platni promet uključile svoje lokalne valute (nemačku marku, francuski franak, britansku funtu, italijansku liru, japanski jen, itd), kako bi mogle da vode sopstvenu monetarnu politiku, čime je istovremeno počelo stvaranje multivalutnog sveta. U poslednjoj deceniji XX veka došlo je ubrzavanja priprema za uvođenje zajedničke valute od strane nekoliko članica Evropske unije, pa je početkom XXI veka nastala Evropska monetarna unija, koja danas broji 20 država. Usled sve češćeg uvođenja sankcija od strane SAD i većeg dela zemalja Zapada pojedinim državama, među koje spada najpre Rusija, ali delom i Kina, u prvim decenijama XXI veka osnovana je neformalna međunarodna organizacija – BRIKS, koja je pre desetak godina osnovala svoje razvojne banke (AIIB i NDB), u cilju stvaranja multivalutnog sistema. U 2023.godini zemlje pomenute asocijacije su u međusobni platni promet uključile svoje nacionalne valute (juan, rublju, rupiju, real, i dr.), ubrzavajući time proces dedolarizacije.